Nemoj se zaljubiti u moju kosu.
Ona je neukrotiva kao lavlja griva.
Naherena kao pijani plot.
Naježena kao strnjika.
Premazana svim bojama.
Lepa , samo kad ne treba,
na beznačajnim sastancima
i u nevažnim prilikama.
Zamrsiće se tvoji prsti u njoj,
kao vižljasta lasica u vreži kupine.
...Jer, oštrije je trnje kupine, od lukave male lasice...
Nemoj se zaljubiti ni u moje oči.
One su dva probuđena vulkana,
iz kojih se izliva vrela lava.
Dva tajanstvena safira,
koja poznaju tajne morskih dubina.
Plačne kao kiša,
hladne, kao kad srce okuje zima.
Zaronićeš u njih, pre nego što vazduh udahneš,
pre nego što budeš spreman
i odneće te plima.
...Jer, jače su sile plime od tvoje plivačke veštine...
Nemoj se zaljubiti ni u moje usne.
Prelepe reči one znaju.
Da ukrase, okite, sve ulepšaju.
Nasmejaće te, rasplakati, naljutiti,
uješće te i kad nisi kriv,
a posle će šaputanjem vidati tvoje rane
i više te ništa neće boleti,
samo ćeš ih još više voleti.
Hej, nije lako sa mojim usnama .
I mene ponekad prevare.
I ja se ponekad u njih zaljubim,
ali ti ne smeš, ne, nikako !
U lavirintu mojih reči,
zalutaće zlatne niti tvojih misli .
...Jer, jači je žar mog crvenog karmina od tvojih skrivenih vrlina...
Ali , ako poželiš da se zaljubiš u mene,
u moju dušu,
u moju ljubav,
samo me pogledaj i ja ću znati,
ja sam već tu.
Videćeš kako je odjednom sve jednostavno i lako
i kako smo bliski.
Od tog trena voljeni moj, nas dvoje bićemo isti...
Ana ❤️
Нема коментара:
Постави коментар