NIŠTA TAKO JEDNOSTAVNO I LAKO

Bog me velikodušno upita :
" Šta bi volela da budeš?
Vetar u krilima laste?
Trava što brzo raste?
Mesečina na grani srebrnog bora?
Zenica u oku beloglavog orla?
Kamen na dnu potoka?
Jabuka puna lekovitog soka?
Čičak na krznu olinjalog vuka?
Moćan vodopad gromoglasnog zvuka?
Polen što na krilu pčele svome tučku žuri?
Pena sa talasa u prolećnoj oluji?
Mahovina na kori prastarog hrasta?
Tajanstvena maslina sa stenom srasla?
Ponoćna tišina u dolini?
Kap vrele kiše u prašini?
Treptaj krila u leptira?
Paukova meka svila?"

" Ne! Neću to!"

"Ne želim da budem ništa tako jednostavno i lako
( to može svako )!
Želim da budem osmeh u njegovim očima
i nežna misao u letnjim noćima
i slatka čežnja na njegovim usnama
i tihi uzdah skriven u grudima!"

Bog reče:
"Danas sam dobre volje,
ali od ovoga ne mogu bolje!"

I pretvori me u kockicu čokolade...I...To je kraj ove balade.....

Ana Milinović