Tvoje oči su smeđe.
I zbog toga gledaš u zemlju.
U zemlji vidiš Boga,
koji je crn kao grumen uglja
i nesalomiv kao kamen,
on ima ukus slatkog zrna grožđa
i miris kao pokošena trava
što na šumskom proplanku spava.
Moje oči su plave
i zato gledam u nebo.
Na nebu vidim Boga,
koji je plave boje.
On je nežan kao oblak
i ima ukus kapljica kiše
koje se krišom kotrljaju niz oblake
i miris rasplakanog Sunca,
što se razlilo na horizontu.
Ali, kada se jednom budemo pogledali u oči,
shvatićemo da je Bog neuhvatljiv kao nebo
i nesalomiv kao oblak,
da ima ukus kao kap kiše na slatkom zrnu grožđa
i miris kao rasplakano Sunce,
što je zagnjurilo glavu u pokošenu travu.
Potražićeš u mojim očima suze Boga
i pronaći ćeš ih.
I zato ćeš me voleti.
Potražiću u tvojim očima osmeh Boga
i pronaći ću ga.
I zato ću ti biti odana.
Zauvek.
Ana ❤️
Нема коментара:
Постави коментар