Poželela sam,
da ljubav nastani moje grudi,
kao mala senica drvenu kućicu
u hladu jasminovog grma.
Obojila sam srce u crveno,
da liči na radost
i popela se na vrh brda,
da ga svi vide iz daleka.
A kada te je Bog
(koji ispunjava sve želje)
doveo pred mene,
ustuknula sam od straha
i postidela se nemoći da se odreknem
i jednog grama svoje gordosti,
pred izvorom u tvojim očima,
u kome su plesale zlatne zvezde,
po taktu milozvučne pesme,
iz grla male ptice.
Tog dana sam,
pored azbuke predaka,
zapečaćene krvlju duboko u genima,
naučila i prajezik tišine drevnih ratnika
i postala graničar
na međi nepoznatog svemira,
u čast tog čudesnog susreta.
Ana San Snova
Нема коментара:
Постави коментар