ČAJ OD JAGODE I VANILE

U kafani na ćošku,

ispod masline,

Tamara izuje svoje cipele,

iz njih istrese pesak

iz egipatske pustinje

i lekovito blato

iz daleke Andaluzije,

a onda uz čaj od jagode i vanile,

ispriča mi svoje pustolovine :

kako joj je delfin poljubio levo stopalo

u tirkiznom moru Maldiva,

kako je skupljala školjke i zvezde

u sumrak na obali Nila,

kako je mesečevim srebrom

izvezla šator beduina

i pre svitanja se umila vetrom,

sa dina , mekih ko svila.

I kako joj je vrač iz plemena Ava,

ukrao pramen kose za svoje čarobne amajlije,

koje donose ljubavnu sreću,

kada ih devica u ponoć suzama zalije ....

Da se na Siciliji od sunca

i kamenje i more

pretvore u zlato,

zato Sicilijanci žive bogato,

(a uživati bi oni mnogo bolje znali da im Cosa Nostra idilu ne kvari)

Pa onda, kako u Novom Sadu

ulični svirači umeju suze iz očiju da ukradu,

otrgnu te neprimetno od gradske buke

i stave u nežne anđeoske ruke...

A ja patim od morske bolesti

i priznajem (iako je bruka)

kada se prošetam čak i do ćoška,

bude mi muka,

i moje znanje bi zbog toga,

pretrpelo neprocenjivu štetu,

da nema Tamare u tom belom svetu.

Ana❤️

Tamara