ŠARENI KAMENČIĆ

Sedim tako i
sećam se,
kako sam ti uvek
kada izronim iz morskih dubina,
donosila sa dna najlepši šareni kamenčić
i stavljala pred noge.
Ali, on bi se brzo osušio od vrelog vazduha
i postao obične braon, žute, sive ili bele boje,
(kakvih unaokolo ima bezbroj). 
A ja bih onda lila krokodilske suze,
u nemoćnom besu i očaju
što ne umeš da vidiš sve te prekrasne nijanse
čarobnog oblutka svojim orlovskim očima,
naviknutim na oštru belinu planinskih glečera.
Sve dok se nisam setila,
(jedne tihe letnje noći)
da ti pokažem odraz zvezda
na tirkiznoj površini svog staništa
i tako spojim dva nespojiva sveta
u jednom nepostojećem trenutku,
koji je iako nevidljiv, bio toliko moćan,
da se iz njega rodio novi univerzum.

Ana❤️