Mala devojčica, lepa kao vila.
Ne znam kako ali u njoj sija moćna sila.
U bistrim očima mapa zvezdanog neba,
za umornog putnika kome putokaz treba.
Znaš onaj osećaj,
kao da kroz nju anđeo te gleda,
od tog pogleda
i surovi ratnik bitku preda
i spusti oružje
na zemlju pored nogu,
sebi vrati se,
svom srcu, pravdi, Bogu.
Osmeh topao, blag,
milinom dušu leči,
jezik tišine dobro znam
koji kaže više od hiljadu reči.
I čujem to lavlje srce kako grmi joj iz grudi:
"Budi čaroban i svoj,
po dobru nek te pamte dobri ljudi."
Ana❤️
Нема коментара:
Постави коментар