Shvatila sam konačno
veštinu upravljanja vremenom
(iako se ono uporno trudi da upravlja nama)
i naučila način
da zaobiđem i preskočim
mamurne dane,
baksuzne mesece,
i malerozne godine
u kojima sam zbog tvog savršenog bića
počela da sumnjam
u vrednost svojih vrlina.
Ne,
nisi ti za to kriv
već tvoje oči,
koje gledaju ljude
na taj poseban način,
kroz kožu, kosti i meso
kao kroz maglu, paučinu i penu
sasvim nesvesno,
s'tom razlikom što za njih nisi savršen,
i nije im bitno kako ih gledaš,
a meni jeste.
Na zlatnom putu opreza, obzira i predostrožnosti,
jedino nikada nisam naučila
tajnu tvog osmeha,
kojim za samo jedan tren,
moj karakter dostojan
isposnice i sveca,
zaključaš u lavirint beznađa i bola
i lako zarobiš moju dušu
u telo snevača tuđih snova.
Ana ❤️
Нема коментара:
Постави коментар